Prognoza kod gripa je dobra, pod uslovom da je u pitanju “običan”, tj. nekomplikovan grip. U ovom slučaju po pravilu nastupa potpuno izlečenje.
Razume se da pojava komplikacija, o kojima će kasnije biti reči, znatno pogoršava prognozu kod gripa, naročito ako su posredi hronični bolesnici, starije osobe, trudnice i mala deca. Poznato je da u pojedinim epidemijama gripa srećemo teške oblike ove bolesti, dok u drugima bolest protiče blago. Tako je, na primer, “španska groznica” ostala upamćena kao opasno i teško oboljenje.
Najveću opasnost za obolele od gripa predstavlja pojava komplikacija u toku same bolesti. Grip kao oboljenje poznat je po velikom broju raznovrsnih komplikacija, pa se upravo zbog toga i ubraja u ozbiljnija oboljenja.
Učestalost komplikacija je razumljivija ako napomenemo da je grip oboljenje koje smanjuje prirodne odbrambene snage organizma. To smanjenje sposobnosti odbrane dovodi do lakšeg prodiranja klica iz spoljne sredine na teren koji je pogodan za njihov dalji razvoj, jer organizam tada ne može uspešno da se bori protiv njih. Takve komplikacije, izazvane drugim uzročnicima (obično gnojnim), daleko su najčešće komplikacije kod gripa.
Medjutim, i sam virus gripa može uzeti takvog maha da prosto izvrši invaziju na pojedine organe ili tkiva, te na taj način sam izazove koplikaciju ove bolesti, kao što je na primer zapaljenje pluća. Sve komplikacije gripa jesu uzroci za nepovoljan tok bolesti.
